Materijalizacija

Nova zgrada treba da u svoj dizajn uključi ključni građevinski materijal koji je dostupan na lokalnim građevinskim uslugama i na tržištu materijala. U svakom slučaju, prednost treba dati materijalima iz obnovljivih izvora, sa niskim troškovima i uticajem na životnu sredinu usled njihove proizvodnje i degradacije. Sav građevinski materijal koji se koristi sa spoljašnje i direktno izložene strane zgrade (npr. vertikalne površine bez zaštitnih prekrivanja, vodoravne površine bez krovova) moraju biti dizajnirane od izdržljivih materijala sa životnim vekom od 50 godina bez potrebe za njihovim stalnim održavanjem. Održavanje osnovne mehaničke otpornosti na delimično zaštićenim spoljašnjim površinama ispod pregrada (fasade, plafoni, podovi), koje nisu direktno izložene vremenskim uslovima, raspon upotrebljenih materijala može se proširiti materijalima koji se po potrebi mogu menjati ili održavati - ali moraju biti lako dostupni i zamenljivi delovi.

Konstrukcijski materijali moraju ispunjavati uslove za trajnu mehaničku stabilnost zgrade.

Ostali upotrebljeni materijali, posebno oni namenjeni za svakodnevno izložene površine (podovi, zidovi i zidne obloge), trebaju biti izabrani tako da se lako održavaju i čiste (osnovne tehnike čišćenja), godišnje ili višegodišnje obnavljanje materijala (pranje pod pritiskom, brušenje, peskarenje, obnavljanje boja i nota) i delimična zamena zbog oštećenja ili habanja.

 

Energetska efikasnost

Idejno rešenje treba da bude osmišnjeno tako da u narednim koracima planiranja (PGD, PZI), bez uticaja na osnovu, fasade i izgradnju, bude moguće ispuniti zakonom propisane uslove za efikasnu upotrebu energije. Pri tome treba obratiti posebnu pažnju na sledeće elemente koji se mogu prepoznati i prikazati u idejnom projektu :

arhitektonski projekat koji omogućava upotrebu niskotemperaturnih sistema,

efikasno zamračenje i kontrola toplotnih pojačanja, što istovremeno omogućava korišćenje prirodnog svetla i potencijalnih dobitaka toplote tokom grejne sezone,

kontrola prelaza konstrukcije kroz toplotnu ovojnicu - minimalna količina prelaza, minimalna količina elemenata koje je potrebno izolovati „izvan“ linije termičke ovojnice (npr. balkonske konzole vezane za osnovni topli deo konstrukcije

eksploataciju direktnih izvora toplote i hladnoće odgovarajućim arhitektonskim projektom (npr. noćno hlađenje zgrade, grejanje zgrade solarnom energijom tokom ciklusa grejanja, akumulacija toplote i hladnoće i njihova pravilna distribucija u celoj zgradi),

uzimajući u obzir povećane potrebe za energetskom efikasnošću usvojene u projektovanju i upravljanju zgradama javnog sektora.

 

Konstrukcija

Prilikom odabira konstruktivnog sistema i strukturalnih materijala, treba uzeti u obzir očekivanje da je konstrukcija dugoročno dizajnirana racionalno i fleksibilno. Racionalni konstrukcijski dizajn u principu obezbeđuje optimalan odnos između potrebnih raspona konstrukcije, korišćenog građevinskog materijala i složenosti dizajna. Takođe je neophodno osmisliti adekvatnu zaštitu od zemljotresa na konceptualnom nivou, tj obezbediti osnovnu horizontalnu stabilnost zgrade. Svako odstupanje od uobičajenih (manje ili više racionalnih) projektnih rešenja mora se obrazložiti i navesti na koji način različito (neobično) rešenje doprinosi poboljšanju dizajna i rada zgrade.

Uz dugoročnu fleksibilnost, potrebno je osigurati da zgrada ima jasno razdvajanje između primarne konstrukcije, koja garantuje njenu globalnu stabilnost, i sekundarnih konstrukcijskih i pregradnih elemenata, koji se mogu ukloniti ili zameniti bez uticaja na primarni građevinski sistem. Na ovaj način je moguće dugoročno prilagoditi zgradu ostalim programima koji neće biti poznati u vreme izgradnje. Konstruktivni sistem koncertnih sala treba dilatirati u odnosu na ostale konstruktivne elemente  objekta. 

 

Spoljno uređenje

Projektom obuhvatiti oblikovanje i sinhronizovanje svih elemenata spoljnog uređenja:

osnovni ulazi i prilazi prostori za nastavu na otvorenom

(atrijumi, eventualne spoljne scene prema linearnom parku),

platforme, prilazi i komunikacije za interventna vozila,

postrojenja za odlaganje otpada,

hortikulturni raspored – ozelenjavanje, sisteme zalivanja, spoljna hidrantna mreža.

 

Informativni dizajn

Mora se pružiti efikasna IT podrška prilikom projektovanja nove zgrade Fakulteta. Idealno bi trebalo da pokriva sistem opštih informacija za studente, nastavnike i spoljne posetioce, orijentaciju prema zgradi i prostorijama i informacije u vezi sa radom zgrade. Na konceptualnom nivou većinu ovih sadržaja u tekstualnom delu sa shemama i opisima trebali dalje definisati sisteme i rešenja koja pružaju efikasne i jednostavne informacije na sva tri nivoa.

Informacije o prostornoj organizaciji prilagoditi i osobama sa posebnim potrebama. pozicioniranjem na odgovarajućoj visini i primenom oznaka Brajevim pismom na rukohvatima ili drugim taktilnim površinama.

 

Smernice i preporuke za instalacije

U okviru objekta potrebno je predvideti sve standardne prostorije i instalacije grejanja, ventilacije, snabdevanja vodom i elektro-instalacija koje ovaj tip objekata zahteva, u skladu sa propisima o tehničkoj sigurnosti, protivpožarnoj zaštiti i zaštiti čovekove sredine.

Planirani objekat priključiti na postojeću, odnosno planiranu javnu komunalnu infrastrukturnu mrežu.

Sa stanovišta infrastrukturnog opremanja, za predmetne sadržaje moguće je obezbediti priključenje na komunalnu infrastrukturu (elektroenergetska, telekomunikaciona, vodovodna, kanalizaciona, toplovodna i gasovodna mreža) u potrebnom kapacitetu.

 

Smernice za projekat električnih instalacija

Očekivani stadard je da će elektro instalacije, pored ostalih zadataka, adekvatno obuhvatiti i sledeće segmente rada i upravljanja zgradom:

promenljivo osvetljenje koje se prilagođava zauzetosti prostorije i dostupnoj dnevnoj svetlosti.

Posebno treba obratiti pažnju na to da se veštačka rasveta pravilno dizajnira tako da se može efikasno i neprimetno kombinovati sa prirodnom osvetljenjem. Boja, oštrina i kvalitet svetlosti treba da budu što uporediviji i nekonfliktni.

informaciona podrška za upravljanje zgradama u smislu informacija, upotrebe energije, korišćenja prostora i sigurnosti.

Prilagodljiva tehnička podrška za zgradu i njene mehaničke delove (mehaničke instalacije i druge uređaje) sa mogućnošću učenja i postepenog povećanja njene efikasnosti u odnosu na promenljive uslove korišćenja.

Primeniti standarde scenske rasvete za sve javne prostore i sale.

 

Smernice za projekat mašinskih instalacija

Idejnim rešenjem treba konceptualno da odredi, prikaže i opravda odgovarajući projekat mehaničkih instalacija u zgradi. Odluka treba da bude određena visinom osnovne investicije, troškovima godišnjeg održavanja i opštom radnom i životnom udobnošću prostorija.

Posebni tehnološki prostori koji zahtevaju posebnu vlažnost npr. magacini instrumenata  - moraju se odvojeno ventilirati odgovarajućim ventilacionim sistemima. Takođe je potrebno obezbediti efikasnu ventilaciju sobe sa velikim brojem osoba, poput koncertne dvorane, sala za predavanja.

Koncept ventilacije mora biti definisan kroz odgovarajuće rezerve prostora (vertikalne osovine, spušteni plafoni) za eventualni razvod sistema mehaničke ventilacije. Za sve sisteme predvideti odgovarajuću akustičku zaštitu.

41 konkurs fmu

Foto arhiv FMU